Piše: Ljubica Kolarić-Dumić

 

Moj je strah pred Tobom,

Kao Tvoja snaga 

Na Zemlji i Nebesima.

Kao što je Tvoja volja, 

Kojom čovjeku daješ 

Volju slobodnu i korak siguran,   

 

Tolika je moja težnja

Za putovima pravednim. 

Ali što je sa sputanim 

Korakom, 

Kojemu strah ne da kročiti,

Koji pred svakim grmom 

Zastane,

Na svakom raskrižju 

Ne zna kamo će,

Koji u noćnoj tami 

Zarobljenik postaje?

Noć je za njega tamnica,

A tamničari milosti

Ne poznaju.

Otjeraj noćne utvare

I ovozemaljske strahove,

Pošalji mi zraku 

Sunčanu!

Ja ću dlanove svoje okrenuti  

Kao čiste prazne listove,

A Ti ćeš mi u dlan upisati 

Dan –    

Pred kojim se ne ću bojati.  

Korake ćeš moje razvezati  

Da Tvojim putom,

Samo u strahu pred Tobom,  

Hodim slobodna.